NOĆI, NOĆI




Svake noći
Kad usnim da sanjam,
Pitam se:
Gdje su bijela stada
Koja su mi nadu
U san uvodila –
Da narastu i da
Runima njihovim
Ugrijem kiselu zemlju.

Svake noći kad ne usnim stada
Kroz moje snove
Galopira vranac mlad
Kome se žuri
Velik da bude.

I kad se noć omota oko mojih snova
Budim svoje jutro
Da me izvede iz začaranog kruga.

Nit smisla, nit besmisla,
Samo se, eto, tako,
Valjaju dani obojeni
Zavaravajući nas drhtavim zrakama
Koje se ne daju uhvatiti.